Америчка замена теза: За 150 година свргнули 100 светских лидера, па криве Путина

Пише: Ненад Зорић

Кад власт у некој држави из економског, геостратешког или било ког другог разлога не одговара Сједињеним Америчким Државама, оне је свргавају на силу према матрици коју су наследиле од Велике Британије.

Да сте ви Владимир Путин, кога сам упознао током година, ви седите тамо и извучете се, иако сте буквално покушали да промените исход не само наших избора. Француских избора. Покушао је да збаци Владу Црне Горе, лепе мале земље. И није било никакве казне.

Све ово поновио је познати јастреб америчке дубоке државе сенатор Џон Мекејн, изрецитовавши своју мантру о Русији и опседнутост њеним председником. Овога пута, све то је учинио гостујући на Си-Би-Есу, а суштина свих његових жаока је класична замена теза.

Ако Америци смета власт у некој држави, напомиње за Спутњик историчар Александар Раковић, из економског, геостратешког или било ког другог разлога, она је свргава на силу. То је, истиче Раковић, карактеристика њихове политике коју су наследили од Британаца, и на томе раде заједно.

Век и по интервенционизма

„И кад је реч о Црној Гори, радили су заједно. Такозвани покушај пуча кога никад није било само је акција МИ6 која је требало да уведе Црну Гору у НАТО и да дâ замах типовима као што је Џон Мекејн да могу да причају глупости о наводном покушају пуча у корист Русије“, категоричан је Раковић.

Набројати све земље где је Америка рушила владе или подржавала оне који руше те власти је толико дуга, констатује Раковић, да не можемо све да их побројимо јер би то било неколико стотина примера у протеклих 150 година. Оно што можемо, додаје овај историчар, јесте да се фокусирамо на неке карактеристичне примере.

„Поменимо Корејски рат и америчко учешће, такође Вијетнамски рат и хаос који су тамо направили Американци, затим свргавање власти у Чилеу уз помоћ ЦИА кад је збачен Салвадор Аљенде, потом дестабилизацију Никарагве ′80-их и свргавање власти у Гранади 1983, свакако и операцију у Панами 1989. око контроле Панамског канала“, у даху каже Раковић.

Нема демократије за непријатеље Вашингтона

Напад на Републику Српску 1994. овај историчар такође сврстава у америчко деловање у другим државама, као и свргавање власти Садама Хусеина у заливском рату који је трајао од 2003. до 2011. и свргавање и линчовање Муамера ел Гадафија у Либији.

„Затим свргавање власти у Београду 5. октобра 2000. у обојеној револуцији, где су такође обавештајне службе на челу са америчком давале кључни допринос. Свргавање Шеварнадзеа у Грузији, па обојене револуције у Тунису, Египту, кад су вргнути Бен Али и Хосни Мубарак“, и даље набраја Раковић.

И у Сирији је, подсећа, покушано свргавање Башара ел Асада, у коме нису успели, али су направили хаос у тој земљи. Последњи пример, указује Раковић, јесте смена са власти Николе Груевског у Македонији.

„Побројани су само неки примери, али има их заиста превише на свим меридијанима да бисмо могли сваки да поменемо. Свуда покушавају, али нису свуда успели. У Венецуели нису успели, али тамо управо имамо покушај свргавања власти. У Боливији нису успели, одатле су истерани, али покушаће неки други пут“, слути Раковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: