Алексић: Новоцрногорски шовинизам камуфлиран у вербалну одору грађанског мултикултурализма и мултиконфесионализма

Црна Гора није држава истих шанси за све грађане, с једне стране, а са друге стране, Срби у Црној Гори имају проблема само зато што су Срби, оцијенио је у интервјуу за „Дан” предсједник Политичког савјета Нове српске демократије Будимир Алексић.

„Кад би Срби одустали од свог националног идентитета, или бар прихватили статус националне мањине, држава би према њима била благонаклонија, а у супротном ће и даље имати третман грађана на које држава не рачуна“, истакао је Алексић.

Како видите тренутни положај Срба у Црној Гори, у свјетлу чињенице да је недавно објављено да у државној управи има само седам одсто занослених Срба иако их је у укупној популацији скоро једна трећина?

• Сасвим одговорно тврдим и доказујем да не постоји народ у Европи чија се права тако брутално газе као што је то случај са српским народом у данашњој Црној Гори. Од 1997. године власт спроводи политику дискриминације, сегрегације и систематског обесправљивања српског народа. За државу Црну Гору српски народ једноставно не постоји, односно постоји једино као објекат асимилације. На удару државе непрестано се налазе српски језик, култура и Српска православна црква.

Положај српских интелектуалаца и стваралаца на српском језику жалостан је и поражавајући. Без посла остају и најугледнији универзитетски професори, а све је почело отпуштањем 28 средњошколских професора српског језика и других предмета 2004. године. Таква политика власти према Србима није ништа друго до новоцрногорски национализам и шовинизам камуфлиран у вербалну одору грађанског мултикултурализма и мултиконфесионализма.

Како то доказујете?

• Да је то тако лако се може доказати бројним конкретним примјерима. Срби у Црној Гори не могу бити директори, судије, тужиоци, полицајци, амбасадори… Они не могу да се школују на свом језику и немају своје установе културе. За њих нема мјеста у програму и међу запосленим на Јавном сервису ТВЦГ. Једноставно Срби су грађани другог реда у Црној Гори.

Поражавајући је податак да у органима државне управе, односно на руководећим мјестима у просвјети, здравству, судству, тужилаштву и полицији, готово да нема Срба. Њихово присуство у наведеним структурама не мјери се процентима, него промилима. Не постоји ниједан директор Србин у основним и средњим школама, вртићима, домовима здравља и болницама. Нема их ни међу запосленима у дипломатско-конзуларним представништвима Црне Горе у иностранству. То с једне стране значи да Црна Гора није држава истих шанси за све грађане, а са друге да Срби у Црној Гори имају проблема само зато што су Срби.

Кад би они одустали од свог националног идентитета, или бар прихватили статус националне мањине, држава би према њима била благонаклонија, а у супротном ће и даље имати трегман грађана на које држава не рачуна.

Мислите ли да је српски језик адекватно третиран у образовном систему Црне Горе?

– Српски језик, доминантан у Црној Гори (са око 50 одсто говорника), у Уставу Црне Горе сврстан је у категорију језика другог реда. Од те уставне позиције српскогјезикајош је гора ситуација у пракси. Наиме, српски језик и ћирилично писмо не постоје у јавном и друштвеном животу, па тако не постоје ни у образовном систему, гдје се форсира назив „црногорски језик“ и брутално се игнорише договор парламентарне опозиције са бившим премијером Лукшићем из 2011. године, по коме се наставни предмет зове црногорски-српски, босански, хрватски језик и књижевност. За тај предмет још не постоји програм, па ни уџбеници с тим називом (иако је све то било договорено са Лукшићем), тако да се нашој дјеци намећу уџбеници такозваног црногорског језика, чиме се драстично крши основно људско право право на образовање на матерњем језику.

Евидентна је намјера режима да питање чланства у НАТО-у ријеши у парламенту, а не на референдуму. Како то коментаришете?

• Овдашњи режим добро зна да су двије трећине грађана Црне Горе против учлањења ове земље у НАТО и да би на демократски организованом референдуму НАТО опција доживјела дебакл.

Зато памјерава да то питање ријеши у парламенту. Ђукановићев режим једноставно бјежи као ђаво од крста од свих видова испољавања демокрагске воље грађана. Демократија је за ову власт највећа опасност и стога се 25 година жилаво опиру успостављању демократског поретка.

По Вашем суду, шта треба да буду даљи кораци опозиције, имајући у виду да је ДФ најавио оротесте за септембар?

– ДФ тражи формирање прелазне владе која би гарантовала организацију, услове и укупни амбијент за одржавање првих демократских и фер избора у Црној Гори. Пошто овај режим игнорише тај захтјев, ми ћемо 27. септембра изаћи на протесте и нећемо се разилазити док не остваримо своје политичке циљеве. Дакле, захтијевамо да падне влада Мила Ђукановића јер је нелегитимна и формирана на темељу изборне крађе и злоупотреба. Имамо подршку грађана за то и увјерени смо да ће у великом броју доћи на мирне протесте који ће резултирати мирном политичком транзицијом.

 – Вјерујете ли да СДП у будућности може бити кредибилан партнер опозицији у процесу смјене власти?

СДП је гори дио овог режима, прецизније речено више антисрпски настројен. СДП је до сада више пута имао прилику да са опозицијом смијени Ђукановића и да Црну Гору поведе у правцу демократских промјена, али никад није стиснуо петљу и показао одлучност да то уради. Данас, када је у расулу, та странка једино може бити на услузи неким страним амбасадам које их у нарученим анкетама форсирају и фаворизују заједно са још неким сличним услужним политичким фирмама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: