Ако родитељи оловком не скину ДПС дјеца ће узети пушке у руке
1 min readГрађанима Црне Горе постаје јасно да, под било којим условима, ДПС и њен лидер Ђукановић неће препустити власт мирним путем било коме.
Очигледно је да грађане Црне Горе због тога, већ сада, обузима висок степен страха. Забрињава их и чињеница да је ДПС на челу са Ђукановићем основни узрок нестабилности Црне Горе, а да се различитим манипулацијама међународног кумства тај исти Ђукановић неријетко проглашава фактором стабилности у региону.
Аутократско владање је прешло у видљив облик диктатуре. Предаторске фамилије, као хоботница својим пипцима, појачавају свој утицај и у Србији. То постаје регионални ризик.
ДПС клан, на челу са Ђукановићем, одавно је обесмислио парламентаризам у Црној Гори. Корумпирана већина у парламенту редовно доноси законе којима предаторске фамилије могу добити све што пожеле. Отима ли се отима и све је “по закону”.
Политика је настала са појавом првобитне заједнице; корупција се појавила са појавом прве војске на планети; тероризам је настао одмах након ово двоје; диктатура је настала послије све троје набројаних, а атентат као појам, јавља се појавом првих диктатура.
Атентати су се увијек вршили или на диктатора или за потребе диктатора, док се терористичка акта увијек врше за или против неке политике. Пратилац свега наведеног, у почетку, су били аброви и гласине, а при појави медија све то је прерасло у медијске и, на крају, у неокортикалне ратове.
Како препознати последњу фазу неке диктатуре? Сценирањем атентата у коме диктатор увијек остаје неповријеђен. Или стварним терористичким актом који је инсцениран за потребе диктатора, а који код популуса изазива јаке емоције.
Због чега се све то ради? Због тога да би диктатор свим средствима могао посегнути на своје политичке противнике. Парламент (као са почетка овог текста) ће му омогућити да све буде урађено “по закону”. Ето нам “демократије” од које боли глава!
Природа је уредила однос у људском роду са јасним знаком препознавања тог односа, а то је да ће родитељ ући у било који ризик да би заштитио своје потомство. У Црној Гори очигледно нема довољно свијести да је вишедеценијска ДПС власт постала највећи ризик за њено цјелокупно друштво.
Та власт се данас исказује као друштвено-политичка сотона од које треба тражити избављење. По правилу, човјекова подсвијест увијек спутава његову храброст, а психологија нас учи да се спутана храброст најлакше ослобађа у заједништву. Ето рјешења – на сотону треба кренути сви заједно!
Ако опстане ДПС власт у Црној Гори, будућност младе генерације је врло извјесна – или ће бити у робовском односу код њихових послодаваца или ће се морати иселити. Тачније речено, мораће емигрирати. Нема већег пораза човјека од пристајања на било шта од реченог.
Родитељима младе генерације очигледно то још увијек није јасно. Има ли рјешења, а да не падне нити једна суза, а камоли кап нечије крви? Има. Како? Тако што ће на свим наредним изборима, сви они који се родитељима називају, НЕИЗОСТАВНО ИЗАЋИ НА ИЗБОРЕ, па уколико су задовољни својим животом и животом своје дјеце, нека гласају за ДПС.
У противном, нека гласају по савјести, али је битно да за некога гласају. Треба знати да је сваки неважећи листић увијек глас за ДПС. Једно је сигурно, без обзира на све манипулације, технике и крађе, предатори не могу знати ко је за кога гласао.
Њихови активисти перфидно шире пропаганду, да они знају ко за кога гласа, што је један од њихових механизама застрашивања бирача. Уколико родитељи оловком не скину сотону са кичме своје дјеце, треба да знају да ће њихова дјеца, једнога дана, сигурно морати узети пушке у руке.
Једна од црногорских самобитности је и чињеница, да се народ кроз своју историју више хранио слободом, неголи што је имао хљеба. Због тога је зачуђујући толики страх од предаторских фамилија, које су том истом народу одузеле и хљеб и слободу.
Никада у историји као данас у Црној Гори није била на испиту родитељска љубав и родитељска одговорност. Крајње је вријеме да родитељи ураде за своју дјецу нешто паметно и нешто племенито. Оно родитељско!
Аутор: Благоје Граховац
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
kakav pozmirep, sve to negdje i ima smisla dok se autor ne vidi na kraju teksta, pih
Prozaicno je, sicardzije nijesu zadovoljne sa plijenom.
Sve je jadno i bijedno, vrti se oko toga ko je vise zagrabio.
Malo im zemlje bilo.
Sad mudruju na meku duseku u debeloj ladovini mastajuci o dobrovoljnom davanju tudje krvi.
Inace dje ste vidjeli revolucionarnu djecu od otaca kukavica?
Poštovani i dragi susjede Paštroviću, u potpunosti dijelim Vaše čuđenje i zapitanost! Od najranije mladosti sam naklonjen opoziciji i suštinskim promjenama koje ovdje nikako da se dogode, ali kad to čujem od generala koji ima ulogu „NATO tastera“, to u mojem slučaju može izazvati samo kontraefekat i duboki osjećaj gađenja!
Кога то Црногорац из Херцеговине позива на устанак?
Ако генерал Благоје напада свој вољени режим, онда су лончићи гадно побркани, или се прави нека нова комбинација! Стара кајла режимска, након што су га шутнули као ислуженог, позива на „љубав и родитељску одговорност“!? Хајде!? Ово ми је смешније од недавне изјаве НАТО званичника да им још само montenegro фали па да буду комплетни!