Адвокат Јовановић: Ево зашто је скриван идентитет Саше Синђелића (1)

Од свих учесника у поступку за тзв. „државни удар“ само један човек је осуђиван, и то за тешка кривична дела. Нико други од оптужених „учесника“ у овој афери и монтажи никада није имао проблем са законом. Михаило Чађеновић је у притвору, противно свим нормама и стандардима, потпуно невин, а на слободи је осуђени убица, пљачкаш и психички болесник.

На слободи је о трошку грађана Црне Горе.

Александар умјесто Саша – инструисани медији одржавају ватру обмане

У питању је Саша Синђелић, човек, кога још понеки, инструисани медији називају Александар, како би одржавали ватру обмане која је око његових података владала пуних 6 месеци.

Како је судија Борис Савић допринео скривању идентитета

Скривању идентитета Синђелића, свој пуни допринос дао је и председник Вишег суда у Подгорици, судија Борис Савић.

Наиме, Виши суд у Подгорици је дана 22. 11. 1979. године дао статус сведока сарадника особи под именом Александар Синђелић.

Међутим, у својству сведока сарадника дана 20. 3. 2017. године пред Специјалним државним тужилаштвом у Подгорици у предметном поступку, исказ је дала особа која се зове и презива Саша Синђелић (увид у прву страна Записника о саслушању сведока сарадника од дана 20. 3. 2017. године пред СДТ Црне Горе у предмету Кти-С. 15/16).

Јасно је да су Специјални тужилац и председник Вишег суда скривали идентитет Саше Синђелића.

Чему скривање идентитета?

Поставља се питање због чега, и како је то могуће? Шта је то правосуђе Црне Горе крило, па је одлучено да се употреби лажно име једног од учесника поступка?

Саша Синђелић у делу исказа када објашњава разлоге за служење затворске казне у Нишу (2003-2008), каже следеће на стр. 23. Записника изјаве пред СДТ од 20. 3. 2017. године каже:

„Такође, бих хтио да кажем да је тај процес по мени био монтиран, због тога што сам ја а везано за тај поступак за који сам био осуђен, износио свој став везано за четнике и комунисте, и могу слободно да кажем да сам вређао власт…”

Међутим, из докумената које доле дајем се види да он није био никакав политички зарвореник, нити је ухапшен и осуђен због изношења ставова, већ због више тешких кривичнх дела.

Наиме, Пресудом Окружног суда у Краљеву број К 24/03 од дана 16.07.2003. године, а која је преиначена Пресудом Врховног суда Србије бр. Кж. 12159/03 од 15.06.2004. године, Саша Синђелић је осуђен на казну затвора у трајању од 7 година.

Наведеном пресудом Врховног суда Србије бр. Кж. 12159/03 од 15. 6. 2004. године, Саши Синђелићу је казна изречена због:

– 1. Кривичног дјела неовлашћено набављање, држање и ношење ватреног оружја, муниције и експлозивних материја из члана 33. став 3. у вези става 1. Закона о оружју и муницији;

– 2. Продуженог кривичног дела Тешке крађе из члана 166. став 1. тачка 1. КЗРС

– 3. Кривичног дела спречавања овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедностиили одржавању јавног реда и мира из члана 24. став 3. у вези става 1. Закона о јавном реду и миру;

– 4. Кривичног дела Посебни случајеви фалсификовања исправе из члана 234. став 1. тачка 5. у вези члана 233. став 3. у вези става 1. КЗРС;

– 5. Кривичног дела Одузимања возила из члана 174. КЗРС;

– 6. Кривично дјело Спречавање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 213. став 2. КЗРС.

Читајући наведену пресуду Врховног суда Србије, јасно се види да Саша Синђелић није износио никакве политичке ставове, већ је пуцао на полицајце, фалсификовао, обијао пословне објекте (вишекратно), држао у свом поседу велике количине оружја, муниције и бомби, претио да ће бомбом разнети себе и полицију – па опкољен, и након преговора са полицијом ухапшен.

Правоснажна осуда на дуготрајни затвор у Хрватској

Пре злочина у Србији, Саша Синђелић је, како је јавност већ упозната, извршио више тешких кривичних дела у Републици Хрватској.

Пресудом Жупанијског суда у Вуковару број К.46/10 од 28. 4. 2011. године, која је потврђена пресудом Врховног суда Хрватске од 21. 12. 2011. године број И Кж 778/11-4, Саша Синђелић је осуђен на јединствену казну од 21 годину дуготрајног затвора.

Као што се види из наведене пресуде, ради се о лицу које је саслушано пред СДТ дана 20.03.2017. године – дакле о Саши Синђелићу рођеном 11.07.1980. године, од оца Владимира.

То лице је у Хрватској, како се види из пресуде, осуђен због кривичног дела Тешко убиство из члана 91. тачка 4. Казненог закона РХ, и кривичног дела Тешка крађа из члана 217. ст.1. КЗРХ.

Тешко убиство је Саша Синђелић извршио на територији Републике Хрватске дана 06.октобра 2002. године, а то је заправо период када је Синђелић побегао са служења војног рока у Рашкој. а како се види из раније наведене Пресуде Врховног суда Србије бр. Кж. 12159/03 од 15.06.2004. године, он је након злочина у Хрватској извршио још 6 различитих кривичних дјела, до 23. 11. 2002. године када је лишен слободе.

Након правоснажности описане пресуде Жупанијског суда у Вуковару, Република Хрватска је расписала Црвену Интерполову потерницу за Сашом Синђелићем, што је потврђено јавно и званично од стране Министарства правосуђа Републике Хрватске.

Евидентно је да је Виши суд у Подгорици, односно председник тог суда Борис Савић, или потпуно непрофесионално извршио своју судијску обавезу када није легитимисао Синђелића приликом давања статуса, или пак да је под притиском Миливоја Катнића намерно навео лажно име Синђелића (Александар) како се не би могло ући у траг његових непочинстава.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: