Насловна Насловна Абазовић најактивнији, дио ДПС-а не пали микрофон

Абазовић најактивнији, дио ДПС-а не пали микрофон

3
ПОДИЈЕЛИ

Независни посланик Дритан Абазовић највише се јављао за ријеч на сједницама парламента ове године, показали су подаци из конференцијског система пленарне сале Скупштине Црне Горе у које је Побједа имала увид.

Он се јавио заријеч чак 87 пута, а говорио је укупно 3 сата и 54 минута.

Одмах иза њега по активности је најстарија посланица у овом сазиву парламента Јелисава Калезић, која је 83 пута узела ријеч и говорила 2 сата и 50 минута.

Трећи по активности је лидер Либералне партије Андрија Поповић који се из скупштинске клупе обратио 74 пута и говорио 2 сата и 27 минута, а четврти шеф клуба независних посланика Младен Бојанић са 68 јављања и сат и 53 минута приче.

Ови подаци односе се на период од почетка године до 20. јуна и важе само за пленарну салу у згради Скупштине у Подгорици. Конференцијски систем биљежи вријеме говора и број јављања на основу активног микрофона. Како је објашњено из парламента, за сједнице које се одржавају ван Велике сале није могуће обезбиједити статистичке податке.

Како је, по природи посла, микрофон често упаљен предсједавајућима док воде сједницу изостављени су подаци за доскорашњег шефа парламента Ранка Кривокапића и садашњег Дарка Пајовића, као и за потпредсједнике Милутина Симовића, Шуља Мустафића и Бранка Радуловића.

Повратак Фронта Иако су посланици Демократског фронта бојкотовали парламент првих четири мјесеца ове године, то су надокнадили активношћу у претходних мјесец и по. Тако статус најактивнијег може ускоро припасти некоме из клуба ДФ-а, јер су лидер Демократске народне партије Милан Кнежевић и његов колега Предраг Булатовић успјели да се јаве по 61 пут за ријеч и говоре 2 сата и 5 минута, односно 2 сата и 12 минута.

Лидер ПзП-а Небојша Медојевић јавио се за ријеч 52 пута, а говорио је укупно 2 сата и 10 минута, а предсједник Нове српске демократије Андрија Мандић сапосланичкогмјеста обратио се 37 пута и причао сат и 33 минута.

Шеф посланичког клуба ДФ-а Милутин Ђукановић јавио се за ријеч 48 пута, а говорио сат и 20 минута. Његове страначке колеге из Нове Емило Лабудовић и Славен Радуновић јавили су се по 40 пута и причали сат и 28 минута, односно сат и 14 минута.

Разлог са интензивну активност посланика Фронта у овако кратком периоду лежи у томе што чланови тог савеза сматрају да су у „медиј ском мраку“ па директан телевизијски пренос Скупштине користе за обраћање грађанима. По сопстевом признању, сједнице парламента претворили су у „трибине Фронта“.

„Овиме је трибина ДФ-а, за данас, завршена. Захваљујемо се господину Пајовићу на његовом учешћу у њој и успјешном вођењу. Позивамо вас да у понедјељак наставимо истим темпом“, казао је на крају сједнице у петак Емило Лабудовић.

Власт и опозиција

За разлику од опозиције, грађани који прате пренос Скупштине неће толико често гледати некога из владајуће ДПС. Та странка се не може похвалити бројем ј ављ ањ а, а нај активниј и у њеним редовима је Обрад Мишо Станишић, који се јавио за ријеч 36 пута и говорио укупно 36 минута. Слиједе: Миодраг Вуковић са 18 јављања и 38 минута приче, Предраг Секулић са 17 јављања и 35 минута говора, Тарзан Милошевић са 16 јављања и 27 минута, као и Зоран Јелић са 15 јављања и 28 минута обраћања из скупштинске клупе.

С друге стране, Социјалистичка народна партија је веома активна, а шеф клуба те странке Александар Дамјановић укупно се за ријеч јавио 59 пута, а говорио 2 сата и 22 минута. Лидер СНП-а Срђан Милић са посланичког мјеста обратио се 55 пута и причао укупно сат и 55 минута. Одмах иза њега су Снежана Јоница са 45 јављања и сат и 41 минут приче и Данијела Марковић са 36 јављања и сат и 15 минута говора у пленарној сали.

Међу посланицима СДП-а најактивнији су Рифат Растодер, који се за ријеч јавио 27 пута и говорио сат и 9 минута.

Затим Изет Бралић и Џавид Сабовић који су се јавили по 25 пута и говорили сат и 4 минута, односно 51 минут и Драгиња Вускановић која се јавила 21 пут и 53 минута говорила са скупштинског мјеста.

Посланица Позитивне Азра Јасавић јавила се за ријеч 36 пута и говорила сат и 15 минута, а њен колега Горан Тупоња 28 пута и причао укупно један сат.

Дио ДПС-а не пали микрофон

Има и посланика који се уопште нијесу јављали за ријеч, а сви су из редова најбројније партије у парламенту ДПС-а.

Судећи по подацима конференцијског система ниједном се, од почетка године до 20. јуна 2016, у Великој сали за ријеч нијесу јавили Шефкија Мурић, Вељко Зарубица, Саша Пешић, Решид Адровић, Слободан Крушо Радовић, Жана Филиповић, Жељко Апрцовић, Радивоје Никчевић и Хуснија Шабовић.

Међу мање активнима су и Халил Дуковић, Вук Роћен, Маида Бешлић, Бранко Чавор и Јасмин Сутовић које је систем регистровао да су се јавили једном.

3 КОМЕНТАРИ

    • 0
      0

      А што би и палили микрофон када за то нема потребе? Дритон глуми „опозицију“, прави циркус и обесмишљава сваку конструктивну дискускусију у парламенту. Посланици ДПС, да је то потребно, били би активни.

  1. 3
    1

    (…) molio bih da mi ne upadate u riječ, kao i vi, uvaženi i dokoni moj, i ja imam pravo na repliku, međutim, često mi usred rečenice gase mikrofon (cap!), i onda – slike ima, tona nema!, zijevam uprazno, iako vjerujem u aganžman, ne mora uvijek biti intelektualni, hoću reći, savjesno obavljam svoj posao, ako redovno pratiš emitovanje Skupštine, možeš primjetiti da se žestoko borim za riječ, i rukama i nogama, skičim na sve strane, bespoštedno se usavršavam u prigovorima, podižem dva prsta i zahtijevam: dajte mi riječ, mada nisam prozvan, ali šta košta, ne mora se baš bukvalno poštovati procedura, šta mari, vidiš i sam da pola članstva DPS-a drijema, padaju u topao sanak posle obilnog i jeftinog ručka, jednog čujem gdje hrče, a kako i ne bi jadan moj, preko dvadeset godina dupetom grije poslaničku klupu, nije mlad i željan dokazivanja, naprotiv, njemu ti je politike preko glave, ali čova misli na tajming, treba izboksovati penziju, neće valjda uletjeti u avanturu poput kakvog pjesnika, praznog trbuha na ledini, oh, pa političar ti ne razumije asketu, i pita se – otkud sad to, privrženost pustinji, svagda go i bos, živeći od dijaloga sa nebom, ne, to je suludo, šta fali meni (misli politič(m)ar kao strip junak, sa osmejkom na ivici usne), fino podgojen, crven u licu i rečit taman onoliko da to raja razumije, furam svoje, maksimalno se zalažući za interese Crne Gore, ole, zato i mlatim o koječemu, baš me eventualno, ionako stvar najmanje zavisi od mene, uzme li se u obrzir da sam ništa više od dokonog zamarača, da, onaj koji neprekidno bulazni, taj sam ti ja, bespredmetna pojava, ali me izvlači upornost, koju kolege oko mene pokušavaju katkad sabotirati, što im ne polazi za rukom, dovoljno je samo da obratiš pažnju na moju satnicu i minutažu – božji čovječe, vidiš da govorim na sva usta, sve prateći uvježbanim grananjem ruku, nisam ti ja od onih ležernih, koji obavezno uvale ruku u džep, valjda tako daju znak svoje opuštenosti i iskrenosti, ko će ga više znati, uglavnom, bez ruke u džepu, niko ti se ne javlja za riječ, a sjećaš se, je l’ da, dobri moj, sa kakvim se (Obaminim) trkom Krivokapić spuštao niz stepenice Skupštine, onako isklesano ozbiljan (izbliza), sve dovodeći u pitanje, tako da sam ti se jednom, moram priznati, u sjenci fikusa tamo kraj ulaznih vrata, na promaji, ozbiljno upitao: može li biti da je ovo opet Piron među nama, koji je toliko odsutan i skeptičan, da prolazi glavom kroz zid, vidjevši ispred sebe samo veće ideale, one koji su nedostupni oku smrtnika, koji, dakle, ne borave u niskim oblacima, i još manje se bave prizemnom politikom, makar ona bila, zahvaljući sopstvenim kapacitetima, rame uz rame sa Monte Karlom, – malo li je, i niko ti nije kriv što ne vjeruješ u pomenutu stvarnost, nego, blago meni, javi se i ti za riječ, ugledaj se malo na pauna-Abazovića, koji se raskošno i lusterski širi stajući armirano iza svake svoje riječi, i kad mu premjer reče Bitango!, on to brzo zaboravi, imajući debelo Frontu prigovoriti na performansu (današnjoj tribini!), nalazeći kako to i nije najpogodniji demokratski izraz, izuzimajući, pritom, kojom je politikom inspirisan, itd. (…)
    Jedan-dva, jedan… da li je mikrofon uključen?! Ne bih ove riječi puštao niz vjetar! Da ne dođe do novog nesporazuma (a nesporazum posjeduje najvisočiji kvalitet!), ove riječi ne upućujem samo narodu, i šta se to njih tiče.,, Da bi se neko javio za riječ, u svom duhu mora posjedovati dar za skandalozno!; ništa nije praznije od ljubavnih & političkih riječi. Znači, slažemo se u tome, u Njegoševom parku gdje riječ ostaje neokrnjena, što nikako ne znači da se novocrnogorac saosjeća sa vedrim i onostranim padinama Luče, u kojoj Angel za ruku drži i nosi povrh sedmostrukih nebesah smrtnika koji je tek tad progledao; da, kukavni novocrnogorac je za to odveć duhovno patuljast, i sva mu metafizika liči na bajku, ne osjećajući Riječ, sav se badava založio za cenkanje, što je ovdje postala, bezmalo, profesija, iako se ovaj krš vozdizao kroz plamenu riječ, sada imamo Rječnik, pa se, ako imaš hrabrosti, vježbaj u tom promašaju, koji je, zaista, grandiozan!
    Pozdravimo se: SLOBODA ILI NIŠTA!!!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here