Насловна Друштво АБ револуција – преврат за очување комунизма

АБ револуција – преврат за очување комунизма

2
ПОДИЈЕЛИ

Антибирократска револуција 1989. године изњедрила је екипу на челу са предсједником Владе Милом Ђукановићем, која је успоставила диктатутру, понизила раднике, окренула леђа традиционалним вриједностима и распродала највредније ресурсе, наглашавају представници опозиције и радника. Прије 26 година, у тадашњем Титограду, 10. и 11. јануара 1989. године отпочео је процес смјене комунистичког руководства и на власт су дошли „млади, лијепи и паметни”.

milo i momo АБ револуција   преврат за очување комунизма

Након распада ДПС-а 1997. године, дио актера АБ револуције на челу са Ђукановићем преузео је власт, коју држе и данас упркос конкретним оптужбама да су умијешани у коруптивне афере и да су повезани са организованим криминалом.

Из Нове српске демократије јуче су саопштили да је АБ револуција још један примјер да се власт код нас промијенила превратом, а слично се у Црној Гори дешавало и протеклих 300 година. Носиоци преврата, како је рекао портпарол Нове Јован Вучуровић, биле су храбре особе које су током тих активности ризиковале и живот.

„АБ револуција је била на добром путу, али је стала на пола и на крају није отворила демократске процесе. У осталим комунистичким државама у источној Европи дошло је до промјене власти, а у Црној Гори је све остало исто јер је умјесто промјена на власт дошао комунистички подмладак и тако је фактички задржано исто стање које је било од 1945. године“,  рекао је Вучуровић.

AB revolucija АБ револуција   преврат за очување комунизма

Он сматра да тај комунистички подмладак није желио да усваја демократске норме, а умјесто вишестраначја добили смо власт која се одржава крађом избора, уцјенама, злоупотребама и другим подвалама. Коначно, наводи Вучуровић, крађом на предсједничким изборима 1997. године сломљена је кичма свим демократским процесима и успостављена је диктатура која траје и данас.

С друге стране, посланик ДПС-а Предраг Секулић сматра да је АБ револуција била пут ка промјенама у Црној Гори, које су тријумфовале 2006. године када је Црна Гора постала независна држава. Секулић одбацује опозиционе оптужбе и тврди да је политика ДПС-а и савеза на власти била најбољи одговор на све изазове.

„Знамо сви шта се дешавало деведесетих и са чиме смо били суочени. Црна Гора је очувала мир и све грађанске вриједности, отворила је врата бројним избјеглицама и остала ван ратних разарања. Дошли смо до независности, настављамо пут ка ЕУ и НАТО-у. Сада је и више него јасно да имамо убједљиво најнеспособнију опозицију у Европи“;  рекао је Секулић за „Дан”.

Из медијског центра СНП-а саопштено је да је народ Црне Горе прије 26 година, из данашње визуре догађаја, био изманипулисан и преварен с обзиром на то да је тадашња власт смијењена због „неспособности и бахатости”. У СНП-у кажу да су „млади, лијепи и паметни”, који су и данас на власти, али у различитим дресовима, тада тражили оставке старе гарде која „није умјела да брине о народу, већ о „свом личном интересу и интересу њима блиских људи, рачунајући рођаке, пријатеље и кумове”.

„Посебно је интересантно што би грађани данашње Црне Горе из истог разлога смијенили и ову власт, али не због „поједених јагањаца и неколико службених путовања”, већ због катастрофалне социоекономске политике којом су грађани доведени до просјачког штапа. Они који су тада смијенили „недемократску власт“ и данас су на власти и демократијом зову крађу гласова на изборима, разне изборне манипулације уз чију помоћ опстају на власти, распродају државну имовину, закидају пензионере за њихова лична примања, намећу разне порезе грађанима, активирају национализам по потреби, намјеравају да Црну Гору увуку у НАТО не питајући њене грађане“, сматрају у СНП-у.

Како су рекли, ваља подсјетити да је прије 26 година искоришћен национални осјећај али и љубав према Југославији за којом и данас пати већина грађана Црне Горе. 

Црногорски радници у најтежем положају

Предсједник Удружења за права радника „Статус“ Радоје Лакушић сматра да су права радника данас у Црној Гори доведена на најнижи ниво у Европи.

„Послије више од четврт вијека од увођења новог друштвено-економског система и владавине садашње власти, радници из доба комунизма, а и њихове породице, присјећају се система самоуправног социјализма и права радника и друштвеног уређења са најсавршенијим системом у Европи са становишта права радника, којем су могли позавидјети и грађани замаља Скадинавије“ каже Лакушић, додајући да је само једно било тачно да „Године почињу јануаром“.

Распродата државна имовина

Челник Удружења обесправљених радника ,,Вунка” из Бијелог Поља Драган Шћепановић каже да су радници данас у катастрофалном положају.

„Кукала нам мајка шта нам ти џемпераши урадише. Уништише све живо. Нема више скоро ничег што би могли да упропасте. А дошли су на власт оном чувеном револуцијом испред Скупштине Црне Горе у Подгорици и казали да долази неко друго, боље, вријеме. Јесте дошло друго вријеме, али не да није боље, него горе сигурно не може да буде“, навео је Шћепановић.

Корак уназад

Политички аналитичар Драгиша Јањушевић оцјењује да је АБ револуција 1989. године, објективно била корак уназад јер је формирана власт која је у социоекономском смислу, што се најбоље данас види, нанијела велику штету држави. Јањушевић тврди да је ситуација у Црној Гори врло сложена.

„СФРЈ је 1989. године била на корак од чланства у ЕУ, сада је Црна Гора, након 26 година, макар шест-седам година од ЕУ. То је најбољи показатељ за све, а да не говоримо да је на плану демократизације политичког система урађено врло мало“, каже Јањушевић.

Историјат

Прва јавна окупљања на којима се изражавала солидарност са Србима и Црногорцима на Косову, у Црној Гори су почела још 1988. године. Главни митинг одржан је 20. августа 1988. године. Црногорско комунистичко руководство било је нешто одлучније него што је био случај у Војводини и одржало се пола године након августовског митинга. У међувремену се догодио и инцидент код Жуте греде, када је полиција тукла ненаоружане раднике и спријечила легитимно изражавања незадовољства. Ипак, 11. јануара 1989. године у Титограду је одржан до тада највећи митинг, на коме се окупило више стотина хиљада људи. Суочени с таквим изливом незадовољства, чланови црногорског руководства поднијели су оставке, па је изабрано ново руководство које су у првом реду чинили Мило Ђукановић, Момир Булатовић, Светозар Маровић и Милица Пејановић Ђуришић.

2 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Nije korak unazad, nego vijek. Nastao je lumpen proletarijat, prostitucija, secikese, mafija i svako zlo.
    Satana kolo vodi.
    Posto radnika sa klasnom svijesti nema, da bi se nesto uradilo, mora da ustane kuka i motika i svi potlaceni i ponizerni.
    Nije glad osnovni problem nego ponizenje i obespravljenost.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here