А5 на Б3

Иако се у конкретном случају не ради о шаху, сличност овог наслова са шаховским потезом није случајна. Наиме, геополитичка концепција којом се посљедњих деценија руководи америчка банкарско-војно-индустријска олигархија види свијет као једну велику шаховску таблу. Не треба да чуди да је управо такав и наслов књиге Збигњева Бжежинског, једног од најутицајнијих геополитичких мислилаца САД-а и ментора предсједника Барака Обаме. У доба када је књига написана (друга половина деведесетих XX вијека), Бжежински је тврдио да се правилним потезима на одређеним ( геостратешким) мјестима може „матирати“ глобална политичка сцена и тиме одржати доминантност САД као одређивача свјетске правде и неправде у складу са сопственим империјалним интересима. Један од тих „правилних“ потеза који је савјетовао Бжежински је био и формирање сателитских међудржавних организација на рубним подручјима Европе.

Та идеја није нова у геополитичким круговима. Раније се она називала тзв. принцип анаконде и формулисана је још од стране родоначелника америчке геополитике морнаричког официра и професора Алфреда Мехена. Аналогно анаконди која гуши свој плијен тако што се стеже око њега, америчка спољна политика, да би успјешно остварила циљеве хегемоније, мора изградити обруч око својих противника, првенствено користећи обалска, али и остала гранична подручја. Као геополитичке противнике, Мехен је крајем XИX вијека означио Њемачку, Русију и Кину. Имајући у виду да су се кроз два свјетска рата, како детаљно образлаже Саша Марковић у недавно објављеној књизи „Манифест против империје“, амерички (и британски) владајући кругови побринули да скоро у потпуности сузбију њемачки елан за сукобљавањем, могло би се закључити да су од тада сљедбеници Механа имали пуне руке „по с ла“ ангажујући се око Русије и Кине.

И, збиља, Хладни рат и није био ништа друго до мање-више отворено поље за одигравање тих и таквих игара за глобалну превласт. Оно што је постало јасно пропашћу СССР-а је да је идеолошка борба, представљена као борба демократије и слободе против диктатуре и неслободе, за коју се вјеровало да је примарна, у ствари била само фасада за антагонизам око контроле токова глобализације. Да је то тако, показује и континуирано политичко, економско и обавјештајно дјеловање САД и Велике Британије, заједно са њиховим „новим“ европским савезницима, против Русије, иако је одавно напустила равнање свог система према класицима марксизма-лењинизма. Доказе за то можемо пронаћи у експанзији НАТО на Исток које у већини нових земаља чланица (као и у неким не-чланицама, на примјер на Косову) подразумијева перманентно стационирање америчких војника. Иронично је да се често у овим државама амерички војни апарат „ус ељ ава“ управо у бивше совјетске војне базе. Због тога је, по мом мишљењу, отворено питање да ли постоји суштински напредак по питању изворне суверености грађана и грађанки тих држава. Зар се није само једна војна окупација замијенила другом?

Нажалост, и Црној Гори се, захваљујући активностима марионетске владе, намеће пионска улога у глобалној партији шаха америчке олигархије. Она је дио овог А5 из наслова текста. Наиме, А5 је скраћеница за Америчко-јадранску повељу коју, уз САД, чине Албанија, Хрватска, Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора (док Србија и Косово имају статус посматрача). Повеља је типична неоколонијална међудржавна организација гдје се локалне владајуће елите, кроз политику „штапа“ и„шаргарепе“, повинују интересима и потребама олигархијских „веле мај стора“, не марећи за интересе и потребе грађана и грађанки које (тобоже) представљају.

Црна Гора је до сада предсједавала два пута: од 1. јануара до 30. јуна 2011 и недавно, у другој половини прошле године, од 1. јула до 31. децембра 2013. Оно што је обиљежило црногорско предсједавање, и што, по мом мишљењу, представља кључни потез глобалне „шаховске“ операције одиграно је 26. септембра 2013. године у Њујорку када је замјеник помоћника државног секретара САД, у тандему са замјеником генералног секретара НАТО-а за политичка и безбједносна питања, помјерио „пионе“ са А5 на Б3. Наиме, Б3 је акроним за Америчко-балтичку пове^ју коју сачињавају Естонија, Летонија и Литванија, а придодата им је и Грузија, иако је више од двије хиљаде километара далеко од Балтичког мора. То показује да се овдје не ради о географском, него о типичном геополитичком удруживању које погодује артикулисаним интересима америчке олигархије: већ поменутом принципу анаконде против Русије и руских савезника на Кавказу.

Постоји велика вјероватноћа да овај састанак министара спољних послова А5 и Б3 на коме је договорена „конкретна сарадња“ у ствари представља један од првих корака којим се Црна Гора и остале земље А5 усмјеравају да узму учешћа у једној офанзивној и насилној геополитичкој агенди. То је оно што треба да забрине све црногорске грађане и грађанке. Да ли владајућа ДПС-СДП-БС гарнитура оваквим „пио нс ким“ потезима у спољној политици у ствари изграђује основе за учешће Црне Горе у будућим сукобима великих размјера на територији бившег СССР-а? Наиме, треба имати у виду да су се државе Б3 у протеклом периоду одликовале ригидном, нетранспарентном и агресивном спољном политиком. Литванија је допустила формирање тајних ЦИА затвора на својој територији. Естонија је закидала елементарна права руској мањини. А Грузија је у августу 2008. године нападом на аутономну покрајину Јужну Осетију испровоцирала рат са Русијом. Тај рат се може тумачити као покушај америчке олигархије да тестира спремност и одлучност руске олигархије за одбрану сопствених геополитичких интереса. Наравно, правовремени одговор је добијен, иако не онакав какав је прижељкиван. Међутим, мимо тога, и много важније, што су ратовањем добили грузијски и јужно-осетински грађани и грађанке? Мртву младост, разорену привреду, подјељену државу, ликвидацију будућности. Ми смо у овом региону то већ имали и имамо. Кривци су из истог центра. Мало ли је?

Због тога црногорски грађани и грађанке треба да захтијевају излазак Црне Горе из А5 или било које друге позиције (организације) на шаховској табли коју не одређују они сами кроз Уставом загарантован суверенитет. Увјерен сам да једино војно нетрална држава може да нам свима осигура јасну политику непристрасности и неучествовања у шаху за геополитичку доминацију супростављених олигархија великих сила, а тиме и да нас спаси могућих поновних ратних похара. А5 на Б3 је сигуран гамбит за рат.

Објављено у дневном листу „Вијести“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: