ИН4С

ИН4С портал

25 година од убиства српског свата у Сарајеву

1 min read
За убиство Николе Гардовића нико није одговарао, иако је предратни сарајевски криминалац Расим Делалић-Ћело касније јавно признао да је убио Гардовића.

Данас се навршава 25 година, од када су исламски екстремисти 1992. године убили српског свата Николу Гардовића испред Старе православне цркве на Башчаршији.

Никола Гардовић је био отац младожење а православни свештеник Раденко Мировић је рањен. Убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да идентификује и казни, спалиле су и српску заставу.

Тог 1. марта, у 14.30 часова, у цркви Светог Преображења у Новом Сарајеву обављено је вјенчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур, након чега је свадбени ручак био организован у Дому свете Текле, у Старој православној цркви на Башчаршији.

После вјенчања, око стотину сватова у аутомобилској колони упутило се у Дом удаљен око седам километара. С обзиром да испред Старе цркве не постоји паркинг, колона је стала 150 до 200 метара даље, код Вијећнице, где су остављени аутомобили, а сватови су пошли пјешке према Црквеном дому.

Према свједочењима сватова и очевидаца, из пјешачке зоне на Башчаршији сватовима је пришао бијели „голф“ у којем су била четворица сарајевских криминалаца, а међу њима озлоглашени Расим Делалић-Ћело. Они су изашли из возила и покушали барјактарима да одузму српске заставе.

Дошло је до комешања, након чега су двојица младића запуцала и ранила српске сватове Мировића и Гардовића, који је преминуо неколико минута касније у колима Хитне помоћи.

Један од сватова – Ацо Јованчић рекао је да су се тог дана сватови окупљали у сарајевском насељу Алипашино Поље, а домаћини Гардовићи су на балкон свог стана, у складу са традиционалним српским обичајима, истакли заставу – српску тробојку.

„Међутим, већ тада смо међу комшијама примијетили њихову нетрпељивост и чули непримјерене и злураде коментаре,“ рекао је Јованчић. Он наводи да је десетак бандита покушало да дохвати и скине српску заставу, што им није дозвољено.

Провокације су ескалирале у порти цркве у Новом Сарајеву, јер су сватови били изложени псовкама, пријетњама и повицима: „Шта ћете ви овдје? Није ово Србија! Идите у Србију!“.

Никола Гардовић је покушао да одбрани сватове ријечима: „Шта то чините? Не кварите ми весеље, срам вас било!,“ након чега је пуцано у њега.

„Још осјећам његову врелу крв на рукама, а нисам заборавио ни како ме мој бивши колега полицајац игнорисао када сам га замолио да позове милицију и хитну медицинску помоћ. Тада ме ухватила паника – он не реагује, а поред нас… Кроз сву ту гужву, пролазе чак три медицинска аута и не гледају на нас, а Никола нам умире на рукама…“, сјећа се Јованчић, пензионисани полицајац.

За убиство Николе Гардовића нико није одговарао, иако је предратни сарајевски криминалац Расим Делалић-Ћело касније јавно признао да је убио Гардовића.

Кантонално тужилаштво у Сарајеву је тек почетком 2006. године покренуло судски процес против убице, али никада није окончан, јер је убијен 2008. године у Сарајеву.

Убиство српског свата које је касније послужило као изговор за рат и даље се злоупотребљава: 1. марта 1992. године у БиХ је одржан референдум о независности, на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за излазак из тадашње СФРЈ и у Федерацији се тај дан обиљежава као „дан независности“, док с друге стране Срби у Републици Српској овај датум доживљавају као дан када је донесена нелегитимна одлука муслиманског и хрватског народа против српских интереса и сјећање на стравичан злочин за које никада није задовољена правда.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

9 thoughts on “25 година од убиства српског свата у Сарајеву

  1. Kod takvih kao što je Mas(J)a akcenat je uvijek na formi, a ne suštini! Njima nije bitno da li je neko poklao desetine hiljada ljudi (kao pokatoličeni Srbin Maks Luburić) ili je nekog slučajno ubio, što je takođe strašno. ali se u ratu dešava! Njima je bitno da u duhu propalog „bratstva i jedinstva“ izjednače i „poravnaju“ sve zločine i zločince!

  2. I na kraju je i Celo platio kako je i trebao da plati.Ubijen je ko pas.Bog da prosti dusu Gardovica i podari joj mir a ovakvi kao Celo.nek trunu u paklu.

  3. Taman pomisliš i poraduješ se da i od botova možeš čuti nešto ljudsko, iskreno i pošteno, kad ono na kraju čuješ „braćo posrbljena“ od pripadnika nacije iz „Jajca“ 1943. godine!

    1. A što ću ti ja kad mjenjaš naciju ka’ čarape , he , he .
      No zbilja , mene je ovaj mudžahedin Ćelo krvnik i nesoj , taman ka i ona četnička bagra što je tukla po Sarajevu 4 godine !

      1. Maśa – Bagra su ovi tvoji talijanski kilomudi. Četnika tada nije bilo, ali vidiš da su balije uporno udarale na Srbe u Sarajevu pa onda krenuli i van Sarajeva ali su naišli na tvrd orah koji ne slomiše. Sad vam ne biva priča da su Srbi tukli po Sarajevu kad je bilo obratno i za to su dobijali prave odgovore…

  4. Mučki pucanj u leđa srpskog svata, biše oglasio sveopštu hajku sviju “ bivših “ na Srbe.
    … Još i cijeli onaj svijet!
    Danas, dvadeset i sedam godina poslije, onaj metak u svata, još uvijek nije stigao na cilj!?
    … Još uvijek putuje!
    A mi, mi nikud micali nijesmo!
    Čekamo!!!

  5. Stoka ostrašćena , zamisli ubiti čoeka radi zastave ?
    U ovu nesretnu Bosnu je posijana tolika mržnja da tamo nema života , zajahali ih nacionalne vođe pa ih muzu i drže u stanju pripravnosti za nova klanja .
    Da imaju mozga , ka što nemaju , da sve to govnavom metlom počiste .
    Mi smo imali više sreće nego pameti te se sačuvasmo , zato se u pamet braćo posrbljena !

    1. Sve je zapisano Masja,priznao si da su se crnogorci pisali srpske vjere a ti jadan prevjerio.Batali se rimskih agenata i vrati se vjeri pradjedovskoj.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *