Док режиму не смркне, Пљевљима никад сванути неће

Пљевља су издани, изневјерени и продани град, уновчен за ситне паре, квадрате, кубике и фотеље стотинак режимских Пљевљака. Пред муком генерација, неправдом којој се ријетко ко супротстави, данас режимски извођачи радова приводе крају своју мисију. Као после мукотрпне битке из које само они профитираше, неки наши бивши Пљевљаци и бивши Срби, који су у још много чему бивши, побједоносно узвикнуше свом господару: „Пљевља су на кољенима“! Наравно, ријеч је о вјерним пратиоцима режима који су у име ДПС-а харали Пљевљима обиљеживши тако једну црну епоху.

Након уништења привреде и инвестирања на хиљаде радника Заводу за запошљавање, након бруталне пљачке без дана затвора, након пустошења села, они сада из стеченог комфора оправдавају еколошку катастрофу. Њихови политички следбеници управљају данас са оним што је преостало уз спремност да за једну фотељу и премијеров осмијех жртвују своје комшије и суграђане, свој град, његову историју и душу. Такав пут су трасирали пљеваљски режимски функционери који се „заподгоричише“.

Данас је тешко процијенити ко је дао већи допринос пропадању града , алави милионери који господаре територијом или локалци који ћуте и гледају како њихов град нестаје ради личних интереса првих фамилија. У Пљевљима је општи интерес важнији од појединачног, само ако се не коси са неприкосновеним интересима „Прве фамилије“. Тада је дозвољено све. Загађуј, уништавај, ломи, пустоши, прогони, уцјењуј, корумпирај, једном ријечи гази све пред собом! Све је дозвољено, само ако си на правој страни историје и ако не говориш оно што мислиш. То што Пљевљаке косе опаке болести, што се врши масовна депопулизација, то за наше наметнуте вође није важно, важно је да се поштује опет наметнута политика, наметнута правила игре и наметнути живот!

За фотеље и ситне паре, Пљевља су продали и издали неки бивши режимски пљевљаци. Одредница којом су се руководили у нападу на ову средину је: „Загади па владај!“ Зашто је то тако? Зато што ни тада, ни сада, нико од оних који замоћаше преко партијске књижице није планирао живот овде, тако и ови актуелни, само чекају мандат-два, да се дају у бјекство по балканским центрима. Дјецу су одавно евакуисали и безбједно смјестили у своја царства. Они су криви за успостављени систем вриједности који се заснива на следећем моделу: „Преломи у мозгу, зграби функцију, капитализуј је и бјежи!“

Поштени радници, сиромашни грађани и истинске локал-патриоте у том животињском закону јачег, остају колатерална штета, остају ту на својим огњиштима да преживљавају, али ипак остају ту! И боримо се за ваздух, воду и земљу, док нас наши бивши Пљевљаци који промијенише станиште сада убјеђују да је све подношљиво, да смо националисти, да је наша борба политичка, да је антидржавна.

Они који су рјешили еколошки проблем Пљеваља тако што су побјегли из ове средине, сада подупиру режимску акцију усмјерену против овог града. Зашто нису остали овде, ако су вјеровали у овај град и режимску политику? Зашто своју дјецу не запослише овде, а могли су? Зашто покрадени новац не инвестираше у наше квадрате? Одговор сви знају. И на крају, закључисмо да смо криви сами себи, јер бити режимски пљевљак и Пљевљак, није исто, ови први служе искључиво режиму, па чак и кад уништава њихов град. Оно у шта сам сигуран је, док режиму не смркне, Пљевљима никад сванути неће.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: