Већина старијих од 50 година сматра да је у СФРЈ било боље

Истраживање портала МојеВријеме.хр показује да чак 82 одсто хрватских испитаника с великим искуством живота у СФРЈ мисли да се тада живјело боље, 74 да би се могло под одређеним условима поновно живjети у једнопартијском систему, а 40 одсто сматра Јосипа Броза Тита позитивном особом.

Истраживање „Је ли нам некад било боље?“ спроведено је међу генерацијама старијим од 50 година, а учествовало је више од 2.200 грађана Хрватске и БиХ, перноси ХИНА.

Да се у бившој држави живјело боље или много боље мисли 82 одсто испитаника из Хрватске, да је било лошије тврди четири одсто њих, док је „не дај Боже да се понови“ био одговор шест одсто. При томе 14 одсто анкетираних за себе отворено кажу да су југоносталгичари, док их 62 одсто мисли да нису. Повремених југоносталгичара је 22 одсто.

Међу изричитим вјерницима је 12 одсто декларисаних југоносталгичара, а 19 одсто повремено. Чак 60 одсто испитаника је рекло да би без проблема могло живјети у једнопартијском систему, ако би тај живот проводили у благостању, а 14 одсто би то прихватило, у зависности која би партија била на власти.

Истраживачи закључују да то значи да би чак 74 одсто испитаника, који имају искуство живота у СФРЈ, могло поновно живјети у друштву с једном политичком странком, док је тек сваки пети испитаник (21 одсто) категорички тврдио да не би могао живјети у једноумљу.

О Титу 40 одсто испитаника мисли како је био позитивна особа, а свега осам одсто сматра да је ријеч о диктатору. Међу изричитим вјерницима 14 одсто мисле да је Јосип Броз диктатор, док га 31 одсто сматра безусловно позитивном особом.

Да у СФРЈ није било дискриминације на основу националности сматра 83 одсто анкетираних, док 13 одсто сматра да су били дискриминисани. Међу хрватским испитаницима 56 одсто се изјаснило да су вјерници, а 36 одсто да нису. На богослужја је у вријеме СФРЈ одлазило 78 одсто испитаних, а 38 одсто је редовно одлазило у цркву или џамију.

Корупција је данас водећи проблем хрватског друштва, сматра 69 одсто испитаника, који тврде да је корупције у Југославији било мање него данас, а само два одсто мисли да је корупције раније било више него у самосталној Хрватској.

Жал за куповном моћи из времена СФРЈ показује 55 одсто испитаника, док 28 одсто тврди да је данас много већа. У поређењу са својим одрастањем у СФРЈ, чак 91 одсто испитаних мисли да данашња дјеца одрастају у несигурнијем окружењу, док их само четири одсто мисли да су сигурнија.

За повратак некад популарних омладинских радних акција гласало би 73 одсто хрватских испитаника старијих од 45 година, а против 15 одсто.

Испитивање у БиХ показује да тамошњи грађани старији од 45 година исказују углавном позитивне ставове и осјећања према некадашњој заједничкој држави у још већој мјери од хрватских.

Тако, 87 одсто испитаника из БиХ сматра да не би био лош повратак у једнопартијски систем, њих 92 одсто оцјењује да се некад живјело боље, чак 66 одсто испитаника мисли да је живот у Југославији био много бољи, док Тита позитивном особом сматра високих 65 одсто испитаника, а диктатором свега три одсто.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: