Насловна Друштво На Светог Саву 1996. затворено мучилиште за Србе у Тарчину

На Светог Саву 1996. затворено мучилиште за Србе у Тарчину

1
ПОДИЈЕЛИ

На данашњи дан 1996. године затворен је концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу.

„Силос“, као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.

Према свједочењу бивших заточеника, „Силос“ је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У „Силосу“ је било заточено 600 српских цивила, од чега су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу.

У том логору, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста.

Најмлађи међу њима био је 14-годишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је имао више од 85 година и умро је у „Силосу“ на температури која је увијек била нижа за десет степени у односу на спољну.

Тортуре нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће.

Српски заточеници, који су преживјели стравичне тортуре, свједочили су да су тадашњи званичници у влади такозване Републике БиХ долазили у „Силос“ и да су били упознати о дешавањима у логору.

Бивши заточеник „Силоса“ Радојка Пандуревић у ранијем свједочењу за Срну испричала је да је и Алија Изетбеговић два пута био у близини „Силоса“.

Бивши заточеник логора смрти Славко Јовичић Славуј, и бивши посланик у парламенту БиХ, из „Силоса“ је изашао 27. јануара 1996. године.

Он је свједочио да је „Силос“ био лабораторија за испитивање људске издржљивости, гдје су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, „убијали“ глађу и тровали разним лијековима.

„Никад и никоме на свијету да се понови такво страдање и таква мучења, која свијет и савремена цивилизација никад неће моћи да схвате, нити да разумију“, записао је Јовичић на свом блогу.

О распуштању логора „Силос“ затвореници су сазнали од представника Међународног комитета Црвеног крста. Логор су напустили 26. јануара 1996. године, док су посљедња 42 затвореника изашла дан касније, чиме су коначно затворена врата овог казамата.

Главни претрес у овом предмету пред Судом БиХ почео је 19. априла 2012. године.

За злочине почињене у логору „Силос“, касарни „Крупа“ и Основној школи „9. мај“, Тужилаштво БиХ терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера.

Оптужница поменута лица терети за кривична дјела ратни злочин против цивилног становништва и кривично дјело ратни злочин против ратних заробљеника, прецизније они су оптужени за незаконито затварање, нечовјечно поступање, физичку и душевну патњу те одвођење заточеника на принудни рад.

Према оптужници, Ђелиловић је био предсједник Кризног штаба, касније ратног Предсједништва општине Хаџићи, Хујић је био управник и замјеник управника логора „Силос“, а исте функције обављао је и Халид Човић. Калембер је био стражар у „Силосу“.

Мешановић је, према оптужници, био један од замјеника управника у „Силосу“ и управник логора у магацину у касарни „Крупа“. Остали оптужени били су припадници војних, цивилних и полицијских структура.

Бивши командант Првог корпуса Армије БиХ Вахид Каравелић оптужио је током овог процеса чланове ратног Предсједништва и Владе такозване Републике БиХ да су искључиви кривци за постојање овог злогласног логора.

Каравелић је пред Судом БиХ, између осталог, устврдио да је најуже бошњачко ратно руководство, које су у то вријеме, осим Алије Изетбеговића, чинили актуелни министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија, Харис Силајџић, Ејуп Ганић и Нијаз Дураковић, имали контролу над дешавањима у „Силосу“.
Ово је једино суђење за „Силос“, а главни претрес почео је 19. априла 2012. године.

Апелационо вијеће Суда БиХ, одлучујући по жалбама бранилаца оптужених, у предмету Мустафа Ђелиловић и други, донијело је, 1. новембра 2012. године, рјешење којим се оптуженим Мустафи Ђелиловићу, Фадилу Човићу, Мирсаду Шабићу, Незиру Казићу, Бећиру Хујићу, Халиду Човићу, Шерифу Мешановићу и Нермину Калемберу укида притвор и одређују адекватне мјере забране.

Тужилаштво БиХ обавијестило је прије неколико година МУП Републике Српске о доношењу наредбе о непровођењу истраге против 455 лица за ратне злочине почињене у логору „Силос“ Тарчин, Основној школи „9.мај“, „Крупа“, „Игман“, „Храсница“, у којима су страдала лица српске националности у периоду од маја 1992. до 27. јануара 1996. године.

(Извор:Срна, РТРС)

ПОДИЈЕЛИ

1 КОМЕНТАР

  1. 3
    0

    Само ме интересује шта масја каже за овај логор који су његови Бошњаци направили и управљали њиме.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here